Послание Архиерейского Собора РПЦЗ на Сербском

ПОСЛАНИЦА АРХИЈЕРЕЈСКОГА САБОРА ЗАГРАНИЧНОГ ОКРУГА РПЦЗ

Вољена децо наше Цркве,

Сматрамо да је наша пастирска дужност да вам се обратимо с овом поруком, појашњавајући наш заједнички поглед на оно што се догађа сада у свету.

Свети апостол Јован Богослов, пре више од 19 векова, написао је својим ученицима: „Децо, последњи је час“ (1 Јован 2, 18). Било би нам прикладније да сада поновимо ове речи: «Децо, последње је време дошло.» Господ није открио својим ученицима време свог другог доласка и крај света, већ им је показао знакове помоћу којих могу да сазнају време његовог доласка.

Посматрајући шта се данас у свету дешава, закључили смо да се Христов долазак ближи. Прошле су 102 године од дана када је «онај који задржава» — цар мученик Николај II — склоњен са пута, а «тајна безакоња» почела је несметано деловати (2. Солуњанима 2: 7).

Док је у прошлим временима припремајући се за долазак антихриста, „тајна безакоња“ — зла сила деловала прикривено, суптилно. Сада, под изговором епидемије коронавируса, ове антихришћанске силе почеле су да делују отворено, ауторитативно и сурово.

Због умножења безбожништва и свих врста безакоња у свету, дух антихриста јача. Његов је циљ да скрене људе са пута Христовог и да их пороби. Начин на који слуге антихриста покушавају да поробе људе је кроз страх од смрти (Хеб 2,15). Страх одузима човеку Богом дату слободу и претвара га у послушног роба. Али Христос нас је ослободио од било каквог страха (Рим 8,15). Страх од смрти није карактеристичан за хришћане, јер је Христос победио смрт.

Постаје јасно да је тренутна коронавирусна криза вештачки надувана изван свих пропорција широм света како би поробила људе. Слуге антихриста покушавају да преплаше људе, употребом преваре и преувеличавањем опасности од вируса. У целом свету медији једногласно тврде да је неопходно покорити се властима које, очигледно, спроводе експеримент ка масовној контроли становништва. Незапамћене казнене мере примењују се на непослушне, непримерене стварној опасности од вируса. Такво насиље против слободне воље човека постало је могуће само зато што су људи силно застрашени.

Ова непревазиђена, непрекидна светска пропаганда намеће нам наратив, који није ништа друго него лаж и превара са циљем да се подстакне страх и поробљавање људи.

Бог је створио човека слободним и ђаво нема власт никога насилно потчинити себи. Ђаво постиже контролу над људима уз помоћ обмане, завођење и саблазни. Према учењу Светог писма, обмана ће бити најкарактеристичнији елемент последњих дана. «Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, чак и изабране» (Мат. 24:24).

Карактеристике владавине антихриста ће бити: безбожност, свеопшта поквареност морала, обмана, страх и насиље. Док царство антихриста још није стигло, успостављање „новог светског поретка“ већ се дешава: присилно уништавање светске економије, укидање елементарних права и слобода, нпр. слобода окупљања или путовања. Слободне земље (као на западу) су почеле да личе на полицијске државе. Антихршћански дух почиње да се манифестује у отвореном прогону религије.

Цркву Христову је успоставио сам Бог и зато служи само Богу. Једна од главних обавеза цивилних власти је очување слободе Цркве и обезбедити јој могућности да служи Богу онако како је сам Бог одредио. Све док цивилне власти извршавају ову обавезу, Христова Црква ће се молити за њих и у складу са својим могућностима поштовати њихове законите захтеве. Нама је потребно да се придржавамо Христових речи у Јеванђељу: «Подајте дакле ћесарево ћесару, а Божије Богу» (Мат. 22:21).

Међутим, ако цивилне власти почну да намећу Цркви Христовој захтеве, који су у супротности са заповестима или учењима Христа Бога, онда Црква не може да се покорава таквим богопротивним захтевима. Према добро познатим речима исповедника и последњег патријарха Руске православне цркве Тихона: када захтеви за лојалношћу цивилним властима пређу границе верности Христу, онда их Црква не може послушати. Покоравати се властима у ономе што је противно нашој савести и Божјим заповестима — то је сергијанизам.

Недавно су у држави Онтарио (Канада) власти донеле закон који забрањује Свету Причест; такође је забрањено појање у цркви: употреба свете воде: заједничка трпеза итд.

Христос Бог нас је позвао да се причешћујемо Његовим Пречистим Телом и Крвљу за исцељење душе и тела, и за вечни живот. Причешћивањем Христовим Пречистим Телом и Крвљу је најмоћније средство против било које болести — духовне или физичке. Немогуће је се заразити било којом болести ако дођете у контакт са живим Телом самога Бога или ако Га прогутате.

Када цивилне власти забрањују причешћивање Христовим Телом и Крвљу — то је потпуно неприхватљиво за Цркву. Али када те власти забрањују не само Свету Причест, већ и појање у цркви: употребу свете воде: заједничку трпезу итд. … тада то постаје отворен и потпуни прогон Цркве. Ми не можемо и не смемо да се придржавамо таквим уредбама усмереним против Христове Цркве и супротно заповестима Христа Бога.

Истинска Христова Црква увек је гоњена од стране кнеза овога света. Али Христос је обећао својој Цркви: «Не бој се мало стадо … ја сам победио свет» (Лука 12:32; Јован 16:33). Нико не може служити два господара, по речима Христовим. Све док смо верни Христу и не компромитујемо своју верност Њему, тада ће нас Он чувати, без обзира на то што ћемо морати претрпети у будућности. Данашња искушења су само почетак, јер ће без сумње бити и других, и много тежих. Сви ми морамо усадити у своје срце да ћемо бити верни Христу и само Њега следити. Све ово што се дешава је Христос предвидео и додао: «Ко претрпи до краја тај ће се спасити» (Мат. 10:22).

У новембру ове године навршиће се 100 година од формирања Руске Заграничне Цркве. Овај славни јубилеј нас подсећа на велику одговорност која нам лежи на раменима — да будемо верни оном путу који су ишли наши свети јерарси. Тај се пут састоји у томе да увек, под било којим околностима, останемо верни догматској, канонској и моралној Истини.

Такође, пред собом имамо и пример Новомученика и Исповедника Руских, који су се храбро супротставили безбожним, антихристовским властима. Њихов подвиг је за нас посебно важан, јер ћемо и ми у таквим околностима можда морати да вршимо своју службу.

Молитвама Св. Новомученика и Светитеља Руске Заграничне Цркве, да нам Господ подари храбрости и разума у овим тешким временима.

“Нови Страстотерпци Руски, … молите се Христу који вас је укрепио, да и ми, када наиђе на нас час искушења, прихватимо дар храбрости од Бога. Ви сте узор нама који поштујемо ваш подвиг, јер ни невоља, затвор и смрт вас нису могли одвојити од љубави Божје“ (Служба Светим Новомученицима Руским. Кондак).

Амин.

Архиеп. Андроник

Еп. Андрей

Совет Округа

Митр. Прот. Григорий Котляров

Иг. Игнатий (Крутков)

Прот. Сергий Клестов

Прот. Никита Григорьев

Прот. Олег Гриценко

Иер. Иоанн Трепачко

Иер. Димитрий Добронравов

Иер. Чад Арнесон

Протод. Николай Трепачко

Диак. Тимофей Клэйдер

Чтец Алексей Клестов

Юрий Лукин

Марк Котляров